Iako je prevazilazila mnoge, u pameti, znanju, obrazovanju, Anica Savić-Rebac dugo je morala da čeka na mesto koje joj pripada, jer su njeni savremenici uglavnom bili nemi, gluvi i ravnodušni prema svemu što je kazivala kao pesnik, esejista i naučnik, ali veoma radoznali za njenu privatnost.